„Hej ljubavi, šta imamo za ručak danas?“
Nema odgovora.
Pozivam ga opet iz hodnika, ali tišina. Odlazim do kuhinje – tamo zatičem svekrvu. Inače ne živi s nama, ali je danas došla.
Pitam je:
„Gde je tvoj sin?“
Na to ona odgovara, pomalo s osmehom:
„Znaš ti već.“
Zbunim se, a ona doda:
„Svaki dan on kuva i brine o deci. Danas sam mu rekla da odmori malo, da izađe napolje sa decom, a ja ću pripremiti ručak. Mislila sam da ti neće smetati.“
U našem domu, dogovor je bio jasan – ja radim, on se brine o kući i deci, jer trenutno nije zaposlen. Danas, međutim, sve je bilo drugačije. Osećam se iznenađeno i nisam sigurna šta da mislim. Možda je ovo bio gest pomoći, a možda i poruka.
Komentariši