U jednom megamarketu u Čačku dogodio se gest koji je oduševio sve prisutne, a koji pokazuje da empatija i velikodušnost i dalje postoje – i to u svakodnevnim, običnim situacijama.
Na kasi se pojavila mlada žena, otprilike 24 ili 25 godina, i obratila se radnici za kasom:
“Molim vas, vidite li tamo među rafovima onu stariju gospođu s unukom? Evo vam 10.000 dinara. Molim vas da joj kažete da je jubilarni kupac i da je upravo osvojila nagradnu kupovinu u toj vrednosti. Možete li to učiniti?”
Kasirka je bila iznenađena i upitala: “Da li želite da joj kažem da je od vas? Poznajete li je?”
Devojka je odgovorila da je prvi put vidi, ali da je u prolazu čula kako baka govori unuci da tog dana nemaju dovoljno novca za kupovinu čokolade, već su došle samo po osnovne namirnice – hleb i paštetu.
Uz dozvolu devojke, kasirka je sprovela plan. Kada je baka stigla na kasu, obaveštena je da je srećna dobitnica “nagradne kupovine”, bez ikakvih dodatnih objašnjenja, osim širokog osmeha osoblja.
Jedan od svedoka ove scene rekao je:
“Malo je reći da sam bio dirnut ovim potezom. Čim budem u prilici, i ja ću pokušati učiniti nešto slično za nekog kome je to potrebno.”
Dobrota ne mora biti velika da bi bila značajna
Ova priča nas podseća da male stvari – ili čak samo malo pažnje – mogu imati veliki uticaj na nečiji dan, posebno kada dolaze od potpunih neznanaca. Nisu potrebni reflektori ni aplauzi – samo osećaj ljudskosti i želja da se nekome pomogne, makar i tiho, iz senke.
Komentariši