Razmišljanja taksiste iz Novog Sada
Radim kao taksista u Novom Sadu. Jednog dana u auto je sela mlada dama – elegantna, njegovana, sa suptilnom šminkom i osmehom koji je sijao. Dok smo vozili, razgovarali smo pristojno i kulturno.
Na kraju vožnje me je skromno pitala da li izgleda dobro jer ide na važan sastanak. To me je dugo mučilo – kako je moguće da je neko tako lep i samouveren ipak nesiguran? Razmišljao sam koliko malo zaista poznajemo sami sebe i koliko je spoljašnji izgled često samo privid.
Svi smo, na neki način, lomljivi, a fizički izgled ne govori mnogo o onome što stvarno nosimo u sebi.
Moram ovo podeliti jer me ta misao neprestano prati.
