Ana Brnabić i političke tenzije u Srbiji: Od referenduma do teorija o obojenim revolucijama
Politička scena u Srbiji ne miruje ni tokom letnjih meseci. Poslednje izjave predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić izazvale su brojne reakcije, kako u domaćoj, tako i u regionalnoj javnosti. Brnabić se osvrnula na više ključnih tema, uključujući potencijalni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću, stanje u vezi sa jedinstvenim biračkim spiskom, ali i na tragediju u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi.
Referendum kao politički alat
U izjavama datim medijima, Ana Brnabić je naglasila da inicijativa za savetodavni referendum o poverenju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću već postoji u Narodnoj skupštini, ali da do sada nijedan predstavnik opozicije nije stavio potpis podrške toj inicijativi. Prema njenim rečima, „poslanici bi za sat vremena mogli da pokrenu savetodavni referendum, kada bi za to postojala politička volja“.
Brnabić je izrazila sumnju u iskrenost opozicije, navodeći da su predstavnici bivše vlasti i učesnici protesta protiv vlasti u više navrata pozivali na proveru poverenja građana u predsednika, ali da, kako tvrdi, ne pokazuju spremnost da tu inicijativu formalizuju kroz institucije sistema.
Birački spisak i transparentnost izbora
Jedna od dugotrajnih tema u političkom diskursu Srbije jeste transparentnost biračkog spiska. Brnabić je istakla da je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku konačno završen nakon više od godinu i po dana rada. Međutim, tvrdi da još uvek ne postoji zainteresovanost za formiranje komisije koja bi omogućila uvid u birački spisak, što je čest zahtev dela opozicije i civilnog sektora.
Ona je pozvala sve političke aktere da koriste zakonom predviđene mehanizme za proveru i kontrolu biračkog procesa, navodeći da je vladajuća koalicija spremna da obezbedi punu transparentnost.
Tragedija u Novom Sadu i kontroverzne izjave
Jedna od najkontroverznijih izjava odnosi se na tragediju koja se dogodila 1. novembra 2024. godine, kada je došlo do rušenja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, pri čemu je nastradalo 16 osoba.
Brnabić je iznela mišljenje da ova nesreća možda nije bila slučajna. U njenim rečima: „Ne mislim da je nadstrešnica pala sama od sebe, niti da je bio nesrećni slučaj ili proizvod nesavesnih radnji. Mislim da je to bila planirana diverzija, potencijalni uvod u obojenu revoluciju.“
Ovakve tvrdnje nisu zasnovane na zvaničnim istragama koje su do sada predstavljene javnosti. Institucije su i dalje nadležne da utvrde uzroke tragedije i da informišu građane o nalazima istrage. Važno je napomenuti da je svako javno iznošenje mišljenja legitimno, ali i da mora biti jasno odvojeno od činjenica.
Zaključak
Politički diskurs u Srbiji ostaje duboko polarizovan. Iako izjave visokih zvaničnika često izazivaju snažne reakcije, važno je da se svaka tvrdnja posmatra kritički, uz proveru činjenica i uvažavanje institucija koje imaju zadatak da istraže događaje od javnog značaja.
U interesu javnosti i demokratskog društva je da se sve političke inicijative, uključujući i eventualni referendum, odvijaju u skladu sa zakonima i transparentnim procedurama. Istovremeno, odgovornost svih javnih aktera je da doprinesu stabilnosti i sigurnosti zemlje, posebno kada se govori o tragičnim događajima koji pogađaju građane.
