Udala sam se prošle godine, i ovo je bila moja prva slava u novoj porodici. Ove godine sam odlučila da ne učestvujem u pripremama. U razgovoru s mamom, pomenula sam da planiram da odem kod frizera pre dolaska gostiju. Njena reakcija me je nasmejala:
– Pa dobro, kad već ne pomažeš, bar da zablistaš!
U njenom glasu nije bilo osude, već nežna doza humora – što me je podsetilo koliko su naši roditelji često vešti u tome da kažu mnogo s malo reči.
BONUS priča – „Otkopčana jakna“
Sećam se kolege iz kancelarije, pre nekoliko godina. Kada je upoznao devojku, često je nosio košulje, a jaknu bi otkopčavao da bi je zagrlio – jer je ona to volela. Bio je to jednostavan, ali lep gest.
Ne znam šta se s njima kasnije desilo, ali taj trenutak mi je ostao urezan. Ponekad pomislim koliko bi bilo lepo pronaći nekoga kome ćemo biti baš toliko važni. Možda je do raspoloženja, a možda i do nade koja se javi u svakome od nas kada se setimo nečeg iskrenog.
„Borba koja me oblikovala“
Imam 20 godina. Studiram ono što volim, među najboljima sam na svom fakultetu i već radim u oblasti dizajna. Ipak, život me je iznenadio. Pre osam meseci suočila sam se sa zdravstvenim izazovom koji je zahtevao mnogo pregleda, terapija i dve operacije.
Bilo je teško. Ali naučila sam da su snaga, osmeh i istrajnost ključni, čak i kad ne znamo šta nas čeka iza ugla. Svima koji prolaze kroz nešto slično – ne zaboravite da ste vredni borbe i da svaki dan nosi novu priliku.
Komentariši