Moj suprug je deset godina stariji od mene. Pre nego što smo se venčali, bio je u braku i ima ćerku iz tog odnosa. Ona sada ima 15 godina i povremeno dolazi kod nas, obično na nedelju dana svakog meseca.
Iako se trudim da je prihvatim i pokažem poštovanje, nije mi uvek lako. Naime, moj muž je veoma pažljiv kada je ona tu – toliko da u tim danima izbegava bilo kakvu bliskost sa mnom. Kaže da ne želi da ona išta primeti i često me odbija rečima: „Ćerka mi je u sobi pored.“ Znam da želi da bude odgovoran otac, ali to u meni izaziva osećaj isključenosti.
Prošle nedelje smo imali ručak kod kuće. Spremila sam pečeno pile, a ona nije bila zadovoljna jelom, što se već nekoliko puta ponovilo. Rekla je da je batak preslan i otišla u sobu. Moj suprug je otišao za njom da razgovara, a ja sam osetila veliku tenziju. Kasnije je proverio i rekao da nije ništa bilo presoljeno. Pokušala sam da ostanem smirena i objasnim da možda nije bila raspoložena tog dana.
Nakon toga su njih dvoje imali ozbiljan razgovor. Nisam čula sve, ali čini se da je došlo do nesporazuma koji je ostavio posledice. Ne osećam se dobro zbog načina na koji se sve odvilo i pitam se da li sam mogla reagovati drugačije.
Možda nisam savršena maćeha, ali pokušavam da učim i budem bolja. Želim miran dom i odnos pun razumevanja, i nadam se da ćemo s vremenom svi pronaći balans.
Napomena: Ovaj tekst je lična priča koja prikazuje izazove u složenim porodičnim odnosima. Cilj nije da se opravdava ili podstiče negativno ponašanje, već da se iskaže ljudska dilema i potreba za razumevanjem.
Komentariši