Geopolitička situacija na Bliskom Istoku doživela je novu eskalaciju nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele precizne udare na tri ključna iranska nuklearna postrojenja. Ova operacija izazvala je burne reakcije na međunarodnoj sceni, uključujući pažljivo izmerene izjave iz Kremlja i pozive na smirivanje tenzija od strane Kine.
U nastavku donosimo pregled dosadašnjih dešavanja, zvaničnih izjava i mogućih posledica po globalnu bezbednost.
Američki udari na iranska nuklearna postrojenja
U subotu je predsednik SAD Donald Trump objavio da je uspešno izvedena vojna operacija usmerena na tri iranska nuklearna objekta – Fordo, Natanz i Isfahan. Fordo, poznato podzemno postrojenje za obogaćivanje urana, bio je primarna meta napada.
Prema zvaničnim izvorima, šest bombardera B-2 Spirit koristilo je visoko penetrirajuće bombe GBU-57 (Massive Ordnance Penetrator) kako bi se neutralisala infrastruktura postrojenja. Trump je tom prilikom izjavio: „Svi su avioni sigurni i na putu kući“, dodavši da je ovo „istorijski trenutak za Sjedinjene Države, Izrael i ceo svet.“
On je poručio i da je „sada vreme za mir“, što je izazvalo različite reakcije međunarodne javnosti.
Reakcije iz Irana
Iranski zvaničnici potvrdili su da su napadnuti objekti ranije evakuisani, čime je smanjen nivo štete. Prema rečima Hassana Abedinija s državne televizije, „čak i ako su tvrdnje SAD tačne, Iran nije pretrpeo ozbiljan udarac jer je materijal već bio premješten“.
Ova izjava sugeriše da je Iran mogao predvideti potencijalne napade, ili je delovao preventivno u očekivanju eskalacije sukoba.
Stav Rusije: Telefonski poziv moguć, ali nije planiran
Nakon napada, Kremlj je saopštio da ruski predsednik Vladimir Putin trenutno ne planira razgovor s Donaldom Trumpom, ali da bi takav poziv mogao biti „brzo uspostavljen ako bude potrebno“. Izjava je preneta preko državne agencije TASS.
Važno je napomenuti da su Rusija i Iran u januaru potpisali sveobuhvatan sporazum o partnerstvu. Iako sporazum ne podrazumeva automatsku vojnu podršku u slučaju napada, on potvrđuje blisku stratešku saradnju dve zemlje, naročito u kontekstu energetike i vojne tehnologije.
Kina i Rusija pozivaju na smirivanje situacije
U odvojenom telefonskom razgovoru koji je održan prethodne nedelje, predsednik Rusije Vladimir Putin i kineski lider Xi Jinping oštro su osudili izraelske napade na Iran. Iako se u zajedničkim saopštenjima ne pominju direktno Sjedinjene Države, Xi je indirektno kritikovao politiku Vašingtona, istakavši da „velike sile“ treba da doprinesu smirivanju tenzija, a ne njihovom podsticanju.
Ovaj stav dodatno pojačava zabrinutost da bi dalji razvoj sukoba mogao dovesti do šireg regionalnog ili čak globalnog konflikta, posebno ukoliko ne dođe do diplomatske inicijative.
Zaključak
Sukob između Irana i Zapada ulazi u novu, potencijalno opasniju fazu, s obzirom na uključivanje više globalnih aktera i kompleksne diplomatske odnose. I dok SAD šalju jasne vojne poruke, drugi ključni međunarodni lideri pozivaju na uzdržanost, dijalog i deeskalaciju.
Naredni dani biće ključni za definisanje pravca u kojem će se kretati globalna bezbednost. Ostaje da se vidi hoće li preovladati diplomatske inicijative ili dalji vojni odgovori.
Pratite nas za više informacija
Za najnovije vesti iz sveta geopolitike i međunarodnih odnosa, zapratite naš blog
Komentariši